Дурутагић Ибро (Јајце) 0001    Пиће пили млади Удбињани 0002    У беглуку личког Мустај-бега. 0003    У врх стола сједи Мустај–беже, 0004    До њег сједи гази Ћејван ага, 0005    Па до њега Глумац Осман ага, 0006    А до њега Грдан Мустаф-ага, 0007    До њег Козлић сједи Хурем ага, 0008    А до њега Диздаревић Мехо; 0009    Тамам их је два’ест и четири. 0010    Редом чаша наоколо хода, 0011    Кано птица од гране до гране. 0012    Сваки шенли пије и весело, 0013    До Турчина Диздаревић Меха. 0014    Мехо пића ни да пије не ће, 0015    Већ окисо, главу објесио. 0016    Њега лички пита Мустај-беже: 0017    »Давор Мехо, драго д’јете моје! 0018    Што ти Мехо да с’ напојиш не ћеш? 0019    Дедер кажи Мустај бегу своме: 0020    Какви су ти осванули хали, 0021    Кад Бог знаде, а види Крајина, 0022    Да си харан јунак на мејдану, 0023    Гдје мач с’јева а пол’јећу главе!« 0024    Мехо викну личког Мустај-бега: 0025    »Прођ’ се, беже, Диздаревић Меха, 0026    Што бих пио, с вама говорио, 0027    Када, беже, од тог фајде нема, 0028    Неста, беже, по Лици јунака! 0029    Поглед’ беже, до воде Црвача, 0030    Види, дван’ест дјевојака, 0031    Платно б’јеле, коло ухватиле. 0032    Па гле, беже, Дурутагић Ибра, 0033    Како хода, а кулаша вода. 0034    Он ти, беже, гледа дјевојака. 0035    А слушај ме, дирек од Удбине, 0036    Ево, беже, четири године, 0037    То нестаде са Удбине Фате, 0038    Праве сестре Дурутагић Ибра; 0039    За њу гласа ни хабера нема. 0040    А вид’ брата Дурутагић Ибра, 0041    Како хода, а кулаша вода, 0042    А не тражи порођене сеје, 0043    Л’јепе Фате, жалосна му маја! 0044    А мој Лика, дирек од Удбине, 0045    Ја сам скоро узјахо дората, 0046    Портјеро га преко Велебита, 0047    Па од Задра, до Херцег-Новога, 0048    И од Бриња до влашког Ленђера, 0049    Од Зрмање па до Звониграда, 0050    До Оточца, до воде Гашчице. 0051    Туд’ сам, беже, све водо дората, 0052    Тражећ, беже, јадних невољника, 0053    Наш’о н’јесам, лички Мустај-беже; 0054    Па сам отле отиско дората, 0055    На Кунару у ћесаревину, 0056    Па сам плачућ дошо до Карловца, 0057    У Карловац утјеро дората, 0058    До авлије бана Хенкалића. 0059    Кад сам бану ушо у авлију, 0060    На големо чудо ударио, 0061    Гдје дјевојку у авлији хађох! 0062    У црно се бутун замотала, 0063    Па се црним пасом опасала, 0064    А завила мрком јеменијом. 0065    Тестију је вргла под фискију, 0066    Воду лијева, а сузе прољева. 0067    Ја дјевојку не знах, Мустај-беже, 0068    Док не рекох сехат и Крајину, 0069    На Удбини Дурутагић Ибра. 0070    Да т’ је чути, лички Мустај-беже, 0071    Ох што пјева у авлији Фата: 0072    »»Куку брате, Дурутагић Ибро! 0073    Ево има четири године, 0074    Да ти се је осужњила Фата, 0075    А запала Хенкалића бана. 0076    Па мој брате, Дурутагић Ибро, 0077    Мен’ је л’јепо у Карловцу б’јелом, 0078    А код Јеле Хенкалића бана. 0079    Скупа јемо, зајендо пијемо, 0080    А спавамо на једном јатаку. 0081    Ал ну, Ибро, големе жалости, 0082    Сад је бане заврго весеље, 0083    Крсти сина, а жени синовца, 0084    Па је Фату метн’о на обдуљу. 0085    Књиге посло на четири стране; 0086    Од свакле ће коњи полетјети, 0087    Брате Ибро, из ћесаревине; 0088    Па мој Ибро, из принциповине. 0089    Ја сам чула, брате по рођењу, 0090    Да ће доћи бајерска кобила, 0091    Ибро брате, из земље Бајерске. 0092    Ту кобилу у крилате пишу; 0093    Што год лети на ноге четири, 0094    Да кобили утећи не море, 0095    Оде Фата у земљу Бајерску, 0096    Преко мора тридесет конака, 0097    Оклен с’јадни сужњи не враћају.«« – 0098    Фата викну у авлији, Лика: 0099    »»Куку брате, Дурутагић Ибро! 0100    Што не дођеш до Карловца б’јела, 0101    Не сајашеш помамна кулаша, 0102    Што ти га је отхранила Фата, 0103    Од трећака, брате, до седмака, 0104    Не сведеш га камену Карловцу, 0105    Па не пушћаш ата код Карловца 0106    На весељу Хенкалића бана, 0107    Не би ли те мио Бог помого, 0108    Да избавиш код Карловца Фату, 0109    Да изнесеш на град на Удбину, 0110    Да утјешиш на оџаку мајку!«« 0111    А ја, беже, слушам на дорату, 0112    Ја сам два пут нуџум учинио, 0113    Да подигнем на дората Фату; 0114    Па се смио поуздати н’јесам 0115    У дората, лички Мустај-беже, 0116    Далеко је од Карловца Лика, 0117    Од Карловца до горе Петрање, 0118    Мој Мустај-бег, пет пуних сахата, 0119    А све поље ату под ногама. 0120    А ти мјеру доратову знадеш: 0121    Дори мјера четири сахата, 0122    Да га ђавли навијат не могу, 0123    Петим сустат, помакнут не море, 0124    С тог се смио поуздати н’јесам. 0125    Оста, беже, кукајући Фата, 0126    Ја из града истјерах дората, 0127    Па ти дођох на град на Удбину; 0128    С тог не могу ја да пијем пића!« 0129    Ја кад беже те разумје р’јечи, 0130    Слугу Рада у беглуку викну. 0131    Када Раде дође Мустај-бегу, 0132    Беже Раду у беглуку каже: 0133    »Спан’ дер Раде до воде Црвача, 0134    Па ми викни Дурутагић Ибра!« 0135    А кад Раде до Црвача сађе, 0136    Раде Ибра код Црвача викну: 0137    »Тебе зове лички Мустај-беже!« 0138    Ибро свога узјаха кулаша, 0139    Пред њим иде ускок Раде мали. 0140    Кад с’ помоли до беглука Ибро, 0141    Мустај-беже вели Удбињаном: 0142    »Удбињани, драга браћо моја, 0143    Кад нам уђе Дурутагић Ибро, 0144    Селам викне у беглук мејхани, 0145    Немој нико отпримит селама, 0146    Долиш сама овог Мустај-бега, 0147    Ја ћу њему селам отпримити, 0148    Ја ћу јутро с њиме диванити, 0149    Да би једног пожељела маја, 0150    По несрећи море обојицу!« 0151    У то доба на кулашу Ибро, 0152    Ата сјаха, Раде прихватио. 0153    Када Ибро у беглук униђе, 0154    Ибро селам у беглуку викну, 0155    А сви Турци главе објесише, 0156    Нико њему да прихвати не ће, 0157    Долиш сама личког Мустај-бега. 0158    Мустај-бег му селам прихватио: 0159    »Алећ селам, од кује копиле, 0160    Н’јеси д’јете Дурут-аге старог, 0161    Већ си, Ибро, од кује копиле! 0162    Лако ј’ ходат крај воде Црвача 0163    И гледати дван’ест дјевојака, 0164    Како платно код Црвача б’јеле. 0165    А, копиле, Дурутагић Ибро, 0166    Ево има четири године, 0167    Како ти се осужњила Фата, 0168    За њу гласа ни хабера нема, 0169    Ти, копиле, ни мукајет н’јеси, 0170    Нити тражиш, ни за Фату питаш. 0171    Ено ј’ Ибро, код Карловца б’јела 0172    У сердара Хенкалића бана; 0173    Ено ј’ бане заметн’о весеље, 0174    Крсти сина, а жени синовца, 0175    А сесру ти мет’о на обдуљу; 0176    На Фату ће коњи полетјети, 0177    О копиле, из ћесаревине, 0178    Па копиле, из принциповине, 0179    Ту ће доћи бајерска кобила, 0180    Чуј копиле, из земље Бајерске; 0181    А кобилу у крилате пишу, 0182    Чипе гриве, сухоњаве главе, 0183    Пто год лети на ноге четири, 0184    Да кобили утећи неморе, 0185    Оде Фата преко сињег мора!« 0186    Када Ибро те разумје р’јечи, 0187    Зубом шкрину, Мустај-бега викну: 0188    »Мустај-беже, дирек од Удбине! 0189    И Бог знаде и види Крајина, 0190    Да године и мјесеца нема, 0191    У мјесецу никакве недјеље, 0192    Да не ходам по камен-котару. 0193    Ја мал трошим, а за Фату питам, 0194    За њу гласа ни хабера нема. 0195    Чуј, Мустај бег, дирек од Удбине! 0196    Ево т’ вјера Дурутагић Ибра, 0197    Ти ћеш данас утувит вр’јеме: 0198    Ил је Ибро од кује копиле, 0199    Ил је д’јете Мурутаге старог; 0200    Ја ћу о те палу окушати 0201    Море л’ пала ајанскога меса.« 0202    То му рече, палу повадио. 0203    А кад пала у беглуку сину, 0204    Покорачи личком Мустај-бегу. 0205    Ал је мучно ошинути Лику, 0206    Јер га дворе оба бајактара. 0207    С једне стране Ђулић га ухвати, 0208    С друге стране Ибро бајрактару. 0209    Изнесоше из беглука Ибра, 0210    И кад Ибро до куле дошао, 0211    Задје палу, узјаха кулаша, 0212    Па он бега са кулаша викну. 0213    »Мустај беже, дирек од Удбине! 0214    Моли с’ Богу за два бајрактара, 0215    Оба би нас пожељела маја. 0216    Па чуј беже, што говори Ибро: 0217    Ево т’ вјера Дурутагић Ибра, 0218    Ако л’ мене видиш на кулашу 0219    Посл’је данас граду на Удбини, 0220    Вид’ ћеш Фату Дурутагић Ибра. 0221    Ако л’ мене ти не видиш, Лика, 0222    Предај рахмет, то сам погинуо.« 0223    То му рече, отиште кулаша, 0224    За њим беже гледа и Личани. 0225    Пуста скока у коња кулаша! 0226    Све по копље у висине скаче, 0227    По два копља ужхвата уз рудине. 0228    А Мустај бег Удбињане викну: 0229    »Удбињани, драга браћо моја! 0230    Вјера вам је личког Мустај-бега, 0231    ’Наког скока у голуба нема, 0232    У голуба личког Мустај-бега!« 0233    Тјера Ибро Крбавом кулаша, 0234    Ибро мисли у седлу кулашу: 0235    »Мој кулашу, десно крило моје! 0236    Ми Карловцу салазили н’јесмо, 0237    А не знамо пута до Карловца, 0238    Код њега нам пријатеља нема, 0239    Побратима, а ни посестриме. 0240    Сад што ћемо, оба крила моја? 0241    Хајдмо, брате, великој Кладуши, 0242    До мог побра, Муја кладушкога, 0243    Замолити Муја кладушкога, 0244    Нек нас сведе плацу до Карловца, 0245    Да пуштамо ђога и кулаша 0246    На весељу Хенкалића бана, 0247    Не би ли ми драги Бог помого, 0248    Да утечем на весељу Фату, 0249    Те изнесем на град, на Удбину.« 0250    Ни кули се да наврати не ће, 0251    Да он каже на одаји мајци, 0252    Нег’ управи гори Пљешивици. 0253    Сад да ти је било погледати, 0254    Ил вук вије, ил јунак завика? 0255    Није вука у беглук-мејхани, 0256    Већ завика Диздаревић Мехо: 0257    »Чуј, Мустај-бег, дирек од Удбине! 0258    Тако Меха не родила маја, 0259    Већ кобила, што дората мога, 0260    Ако л’ Мехо не ће до Карловца, 0261    Ја ћу пустит на весељу дора, 0262    А на Фату Дурутагић Ибра.« 0263    Завикаше два Ћејванагића: 0264    »И ми ћемо на вранцима саћи 0265    На весеље Хенкалића бана!« 0266    А ста вика аге Врховскога: 0267    »Ја ћу беже, сајахати ждрала, 0268    Па ждралина пуститит на обдуљу, 0269    А на Фату Дурутагић Ибра!« 0270    А завика Боснић Мехмед-ага: 0271    »Ја ћу беже, до Карловца саћи!« 0272    Па повика Ограшевић Але: 0273    »Ја ћу, Лика, до Карловца саћи!« 0274    Па ста вика Црноглавца Хуса; 0275    За њим дван’ест рече Удбијана, 0276    Да ће саћи, ате сајахати. 0277    Кад Мустај-бег те разумје р’јечи, 0278    Удбињане грлом подвикнуо: 0279    »Лички јањци, о Јурјеву данци! 0280    Када ћете до Карловца саћи, 0281    Ево вјера личког Мустај бега! 0282    Ја ћу, јањци, на Петрање доћи, 0283    И гледати уз поље Карловцу, 0284    Како ати брзовити трчу 0285    На весеље Хенкалића бана. 0286    Па кад, дјецо, поведете Фату, 0287    Побјегне, маглу подигнете, 0288    Поведите од Карловца бана, 0289    Ја ћу вама индат учинити 0290    Са Петрање на пољу Карловцу.« 0291    Дотле ено Дуртагић Ибра, 0292    Он пролази Лику и Крбаву, 0293    Па долази гори Пљешивици, 0294    Пљешивицу гору преметнуо 0295    На Заваље, више Бишћа б’јела, 0296    Изнад Бишћа покрај Изачића, 0297    До Тршца је сатјеро кулаша. 0298    Тржац прође, управи Кладуши, 0299    Путујући иде питајући. 0300    Ибро изби великој Кладуши, 0301    А до куле харамбаше Муја. 0302    У авлију утјера кулаша, 0303    За тим викну харамбашу Муја. 0304    Када Мујо опазио Ибра, 0305    Он дозива гојеног Халила, 0306    Спаде Халил, па дочека Ибра. 0307    Грле с’, љубе, за здравље питају. 0308    Кад рекоше, да су здраво били, 0309    Ибро вели Хрњићу Халилу: 0310    »Је л’ код дома на одаји Мујо?«- 0311    »Ено, побро, сједи у авлији.« 0312    То рекоше, уз кулу пођоше. 0313    А кад Ибро у одају уђе, 0314    Мујо преда њ на ноге скочио, 0315    Те сједоше један до другога. 0316    Сада Мујо толу поставио, 0317    Какалаше хладно пити пиће. 0318    Кад се оба понапише пића, 0319    Стаде вика харамбаше Муја: 0320    »Давор побро, Дурутагић Ибро! 0321    Деде Мују кажи каладушкоме, 0322    Оклен изби на коњу кулашу? 0323    Ал си дошо на Кладушу Мују 0324    На зијафет, да се напијемо, 0325    Ал потреба тебе дотјерала?« 0326    Тад повика Дурутагић Ибро: 0327    »Давор побро, харамбаша Мујо! 0328    Н’јесам дошо, да се напијемо, 0329    Нег голема мука натјерала. 0330    Јутрос, Мујо, у беглук-мејхани, 0331    Повика ме Лика са Црвача, 0332    Ја беглуку доскаках кулаша, 0333    Када, Мујо, у беглук униђох, 0334    Селам викнух у беглук-мејхани, 0335    Нико, Мујо, да отприми не ће, 0336    Долиш сама бега Удбинскога: 0337    »»Алећ селам, од кује копиле! 0338    Д’јете н’јеси Дурутаге старог, 0339    Већ си, Ибро, од кује копиле. 0340    Лако ј’ ходат и л кулаша водат, 0341    И гледати дилбер дјевојака. 0342    О копиле, Дурутагић Ибро! 0343    Ено т’ сестре у Карловцу Фате, 0344    Код сердара Хенкалића бана, 0345    Ено ј’ бане заврго весеље, 0346    Сина крсти, а жени синовца, 0347    Сестру метну на обдуљу Фату. 0348    Од сваклен ће коњи полетјети, 0349    Па ће доћи бајерска кобила, 0350    Побратиме, из земље Бајерске, 0351    Преко мора на тридес’т конака. 0352    Бедевију у крилате пишу.«« 0353    Па, мој побро, харамбаша Мујо; 0354    Хајд’мо брате, плацу до Карловца 0355    Повест’ ђога, повести кулаша, 0356    Пустит оба код Карловца б’јела, 0357    На весељу Хенкалића бана, 0358    А на Фату Дурутагић Ибра, 0359    Не би ли нас драги Бог помого, 0360    Да утечем сестру код Карловца, 0361    Да ј’ однесем на град на Удбину, 0362    Да утјешим на оџаку мајку.« 0363    Њему вели харамбаша Мујо: 0364    »Давор Ибро, слатки побратиме! 0365    Тамо Мујо до Карловца не ће, 0366    Јер мој побро, Дурутагић Ибро, 0367    Нити года, ни недјеље нема, 0368    Да не иде до Карловца Мујо. 0369    Сав Карловац харамбашу знаде, 0370    И ђогата Муја кладушкога. 0371    Па мој побро, Дурутагић Ибро, 0372    Потребе ти од ђогата нема, 0373    Бржи ј’ кулаш од ђогата мога. 0374    Мореш, Ибро, утивит вр’јеме, 0375    Кад сам био на град на Удбини 0376    У беглуку личког Мустај-бега, 0377    Гдје нас пило двадес’т и четверо, 0378    О свачем смо еглен заметнули, 0379    О јунаштву и о атих пустих. 0380    Сваки свога у беглуку хвали, 0381    Да му ј хајван’ бржи на мејдану. 0382    Да ниј’ личког било Мустај-бега, 0383    Кола б’ меса у беглуку било. 0384    Пружи Лика дван’ест маџарија: 0385    »»Ето дјецо, дван’ест маџарија, 0386    Пуст’те ате уз поје Крбави, 0387    Ко утече граду на капију, 0388    Нека узме дван’ест маџарија.«« 0389    А ви, Ибро, једва дочекасте, 0390    Са јасала ате поведеосте. 0391    И ја свога извео сам ђога, 0392    Пушћасмо их уз поље Крбави, 0393    Уз Крбаву три пуна сахата. 0394    Јес’ видо, Богом побратиме, 0395    Как’ нам ати уз Крбаву трчу, 0396    Сваког ата води уз Крбаву 0397    Добар ђого Муја кладушкога. 0398    По Крбави ати прелетјеше; 0399    Ја се надам на капији ђогу. 0400    Кад ми, побро, оком погледамо, 0401    Изби кулаш крај ђогата мога. 0402    Ми гледамо са капије, побро, 0403    Од ђогата до кулаша твога, 0404    Мала пушка доврћи неморе, 0405    Тол’ко кулаш води на капију. 0406    Стиже кулаш први на капију, 0407    Па ти узе дван’ест маџарија. – 0408    Што ће ђогат код кулаша твога?« 0409    Ибро вели: »То ј’ истина побро, 0410    »Ал мој побро, од Кладуше Мујо, 0411    Ја Карловцу салазио н’јесам, 0412    Дај ми, брате, ти коња гаврна, 0413    И Халила до Карловца бјела, 0414    Нек ме Халил сведе до Карловца.« 0415    Мујо Ибру рече у одаји: 0416    »Не дам брата, а не дам гаврна, 0417    Зла је змија Хрњица Халиле. 0418    Кад се Хале понапије вина, 0419    Мого б’ Халил заметнути кавгу, 0420    А вас оба изгубити главу.« 0421    Кад то чуо у одаји Ибро, 0422    Ибру момку сузе ударише. 0423    Кад му Халил сузе угледао, 0424    Халил викну Муја кладушкога: 0425    »Чуј мој брате, од Кладуше Мујо! 0426    Јер оцв’јели побратима свога, 0427    А у в’јеку једноћ на Кладуши? 0428    Сад чуј, Мујо, што ти Хали говори: 0429    Имаш брата и коња гаврна, 0430    А обадва пожелио Мујо, 0431    Харамбаша пре данашњег дана!« 0432    А кад Мујо те разумје р’јечи, 0433    Стаде вика Муја кладушкога: 0434    »Не кун’ себе никоња гаврана! 0435    Док дан сване, а огране сунце, 0436    Оба ће вас опремити Мујо.« 0437    А кад оба разумјеше р’јечи, 0438    Грле, љубе Муја кладушкога. 0439    И дан прође, тавна ноћца дође, 0440    Сву ноћ пили, сна не имали. 0441    Кад свануло, сунце огрануло, 0442    Мујо брата повика Халила: 0443    »Де Халиле, сигурај кулаша 0444    И гаврна спреми у авлији!« 0445    Халил сађе, оба ата спреми, 0446    Сеиз Тодор авлијом их вода. 0447    Отвор’ долаф у одаји Мујо, 0448    Па извади каурско од’јело. 0449    Под каурску кад их направио, 0450    Он Халилу у одаји каже: 0451    »О Халиле, брате по рођењу! 0452    Кад ти дођеш камену Карловцу, 0453    Хајд пивници Паве крчмарице, 0454    Посестриме Муја кладушкога, 0455    Гдје је Мујо дојахиво ђога; 0456    Свагдје Мујо има побратима, 0457    Побратима, ја ли посестриму. 0458    Када Пави дођеш, крчмарици, 0459    Поздрави ми Паву крчмарицу, 0460    Па јој кажи у камен-пивници, 0461    Да је побро Дурутагић Ибро, 0462    Нек с’ Удбине стече побратима.« 0463    То рекоше, па се растадоше, 0464    Напр’јед Халил потјера гаврана, 0465    За њим Ибро наметну кулаша, 0466    Од Кладуше до горе Петрање. 0467    С горе сашли на поље Карловцу. 0468    Кад уз поље коње управише, 0469    Све сејири Дурутагић Ибро, 0470    Дуго поље граду до капије, 0471    Те кад равно поље прегазише, 0472    До Карловца ате дотјераше 0473    И у варош коње утјераше. 0474    Голем варош, пет стотин димова, 0475    Кроз чаршију ате најтераше, 0476    Све бутиге на обадв’је стране. 0477    На дућаних н’јесу базржани, 0478    Нег’ Маџарке, дилбер базрђанке, 0479    Мјере дибу,продају кадифу. 0480    Маџарице како конопљице, 0481    А на њима свилене рокљице, 0482    Сваку свила млати по цоколах, 0483    А звече им на грлу ђердани. 0484    Када Ибро видје са кулаша, 0485    Он кулаша за кајас прихвати. 0486    Добра коња Дурутагић Ибра, 0487    Покрај вранца протјера кулаша. 0488    Колико се кулаш подигнуо, 0489    Све по копље у висине скаче, 0490    По два зиду хвата уз чаршију. 0491    Од пустог зора кулашева 0492    П’јесак баца по ћефенцих пустих. 0493    Маџарице притежу ћефенке, 0494    Тешко једна другу довикује: 0495    »Луце, куце, види другарице, 0496    Вид’ сердара и коња кулаша, 0497    Благо мајци, која га родила, 0498    А сестрици, која отхранила, 0499    Оној друзи, којој суђен буде, 0500    Па му заспи на десници руци!« 0501    Све то слуша Дурутагић Ибро, 0502    А Халил га са гаврна виче: 0503    »Јаваш, јаваш, Богом побратиме!« 0504    А да видиш Хенкелића бана, 0505    Сједи бане, пије код бедена, 0506    Па сердара гледа и кулаша, 0507    А Јеле га јединица служи. 0508    Говори јој у одаји бане: 0509    »Јеле моја, у мене једина! 0510    Вид’ сердара, а види кулаша, 0511    Гледај Јеле, гдје ће на конаке. 0512    Ја како сам сио у Карловац, 0513    У Карловац, а на бановину, 0514    ’наког ата ја ни чуо н’јесам, 0515    Ја камо ли очима видио. 0516    А чуј Јеле, у мене једина! 0517    Ево т’ вјера Хенкалића бана, 0518    Ја ћу оног купити кулаша; 0519    За готово искупити благо, 0520    Ја л’ га отет, без паре динара 0521    Па ћесару џевап учинити, 0522    За кулаша онога сердара.« 0523    Када Јеле оком погледала, 0524    Те сердара види и кулаша, 0525    Вид’ дер Јеле Хенкалића бана, 0526    Сама собом она преговара, 0527    Како њојзи казивала Фата 0528    За брата јој и коња кулаша: 0529    »Оно ј’ глава Дурутагић Ибра, 0530    Сашо тражит по Карловцу Фату!« 0531    Јеле гледа џаму са пенџера, 0532    Два сердара каменој пивници 0533    До пивнице Паве крчмарице, 0534    Посестриме Муја кладушкога, 0535    Обојица ате одјахаше. 0536    Халил Паву са гаврана викну. 0537    Када га је Паве угледала, 0538    Спаде Паве, па прихвати врана, 0539    А Халила руком пригрлила, 0540    За здравље се с њиме упитала. 0541    Кад рекоше, да су здраво били, 0542    Паве пита Хрњицу Халила: 0543    »Како ј’ побро, харамбаша Мујо?« – 0544    »Здраво ј’ Паве, драгом Богу хвала!« 0545    Њега Паве крчмарица пита: 0546    »О Халиле, Богом побратиме! 0547    Тко је сердар што кулаша вода?« 0548    А њој Халил од гаврана каже: 0549    »Давор Паве, моја посестримо, 0550    Ако с’ чула Дурутагић Ибра, 0551    Са Удбине Дурутагић Ибро, 0552    Ово ј’ главом, већ другога нема.« 0553    А кад Паве чула крчмарица, 0554    Приђе к њему, па се побратила. 0555    Све то гледа са пенџера бане. 0556    А да видиш у одаји Јеле, 0557    Она свога баба оставила, 0558    Тере уђе у другу одају, 0559    Па кан нађе у одаји Фату, 0560    Фата цвили, а сузе прољева, 0561    Њу ми Јеле руком загрлила: 0562    »Не плач’ Фато, моја другарице, 0563    Не пла’ Фато, бољеће те глава. 0564    Што би мени муштулука дала, 0565    Да ти кажем, моја другарице, 0566    За твог брата, Дурутагић Ибра?« 0567    Фате се је чудом зачудила, 0568    А Јеле је за руку поведе. 0569    Кад доведе џаму до пенџера: 0570    »Вид’ дер Фате, моја другарице, 0571    Ал је Турчин Дурутагић Ибро, 0572    Ал је сердар из принциповине?« 0573    Када Фате брата опазила, 0574    Уздахнула, па Јелици каже: 0575    »Немој Јеле, позлаћена грано, 0576    Није Турчин Дурутагић Ибро, 0577    Већ је налик један на другога.« 0578    Јелица је на то пригрлила: 0579    »Давор Фате, моја другарице, 0580    Не бој с’ Јеле бана Хенкалића, 0581    Мр’јети има, а одати нема, 0582    Кад је, Фате, права мушка глава! 0583    Нег’ чуј, Фате, моја другараице, 0584    Дај ми вјеру у Карловцу моме, 0585    Да ни Јеле оставити не ћеш, 0586    Већ је брату за љубу узети, 0587    Изн’јети ме на град на Удбину.« 0588    На то Фате пригрлила Јелу: 0589    »Ево т’ вјера од мене дјевојке, 0590    Да те, Јело, оставит не ћу!« 0591    То рекоше, вјере зададоше. 0592    Опет Јеле у одаји каже: 0593    »Чујеш, Фате, моја другарице, 0594    Што ’но рече Ханкалићу бане, 0595    Да ћ’ до вечер у пивницу саћи, 0596    Куповати пехливан кулаша, 0597    Ја л’ узети за готово благо, 0598    Ја л’ отети без паре динара. 0599    Него, Фате, позлаћена грано, 0600    Док ја ћаћи дадем вечерати, 0601    Ти се кули спреми на одаји, 0602    Саћи ћемо каменој пивници 0603    До твог брата, Дурутагић Ибра, 0604    Да му кажем, моја другарице, 0605    Как’ ће бану продати кулаша.« 0606    То рекоше, па се растадоше. 0607    Јеле ћаћу на одаји служи. 0608    А кад вакат од вечере дође, 0609    Јеле ћаћи врже вечерати, 0610    Па се од њег она повртаила, 0611    Право иде Фати у одају. 0612    Готова је дочекала Фате. 0613    Отале се обје упутише, 0614    До пивнице Паве крчмарице. 0615    Када Јеле у одају уђе, 0616    Сва одаја од Јелице сијну. 0617    Сад да св’јеће у одаји нема, 0618    Могло би се ондје пити пиће. 0619    Ја кад Фата брата опазила, 0620    Шири руке, к њему допанула, 0621    Те се брату око врата вија: 0622    »Куку Ибро, брате по рођењу, 0623    Јеси л’ дошо четврте године 0624    Порад Фате плацу до Карловца.« 0625    А Ибро је руком отискује: 0626    »Одскоч’ Фате, ујела те гуја! 0627    Не турчи ме, кад потребе нема, 0628    С таких р’јечи полијећу главе.« 0629    А кад чула Хенкалића Јеле, 0630    Јеле Ибру у одаји викну: 0631    »Срце, душо, Дурутагић Ибро, 0632    Не цвил’ Фате, женска глава н’јеси, 0633    Не плаши се Јеле Хенкалића, 0634    Тебе Јеле објавити не ће; 0635    Него душо, Дурутагић Ибро, 0636    Подај вјеру Јели Хенкалића, 0637    Да ни мене оставити не ћеш, 0638    Већ ме, Ибро, за љубу узети, 0639    Да ти будем код кољена љуба, 0640    Јер си, Ибро, права мушка глава!« 0641    То му рече, сједе на кољено, 0642    На друго се Фате наслонила, 0643    Дв’је дјевојке саставише руке 0644    Око врата Дурутагић Ибра, 0645    Грле, љубе, да одступе не ће, 0646    А све гледа Хрњица Халиле. 0647    Јелица им заче говорити: 0648    »Срце, душо, Дурутагић Ибро, 0649    Дјевојке смо, за сијело н’јесмо, 0650    Ето ћаће Хенкалића бана, 0651    Ето њега куповат кулаша. 0652    Када бане у одају уђе, 0653    Устај Ибро, па дочекај бана, 0654    На своје га ти мјесто посади. 0655    Кад ти бане заиште кулаша, 0656    Ти замоли Хенкалића бана: 0657    Немој бане ата куповати, 0658    Док не пустим на весељу твоме; 0659    Ак’ утече плацу код Карловца, 0660    Даћу т’ ата без паре динара; 0661    Мени Фате, ја теби кулаша. 0662    То ће мило бити Хенкалићу, 0663    Даће т’ бакшиш стотину цекина. 0664    Па мој Ибро, миловање моје, 0665    Ил утече, ил кулаш остане, 0666    Не дај ата за живота свога!« 0667    Ибро Јели тихо говорио: 0668    »Јеле, душо, не брини се тиме!« 0669    То рекоше, на ноге скочише, 0670    Дв’је дјевојке кули окренуше. 0671    Вр’јеме мало, врата полетјеше, 0672    А на врата Хенкалићу бане, 0673    А за баном дванаест хусара. 0674    Када бане у одају уђе, 0675    Он са врата, »добар вечер« викну. 0676    Ибро вечер бану прихватио, 0677    На своје га место посадио. 0678    Ви’ Халила, погана плетива, 0679    Халил пије, ни мукајет није, 0680    Ни вечере да прихвати не ће, 0681    Ја камо ли да на ноге клиси. 0682    Сад да видиш Хенкалића бана, 0683    Он сердару заче говорити: 0684    »Ој сердару код кољена мога, 0685    Дедер кажи, ко си и оклен си ? 0686    Оклен с’ оног ата добавио, 0687    Ал си ата дома одгојио, 0688    Ал си ата за благо купио, 0689    Ал си ата у боју добио?« 0690    Њему каже Дурутагић Ибро: 0691    »Господине, Хенкалићу бане, 0692    Јунак јесам, од далека н’јесам, 0693    Јер ја јесам од Оточца б’јела, 0694    Од Оточца из принциповине, 0695    Н’јесам ата дома одгојио, 0696    А н’јесам га за новце купио, 0697    Већ сам ата у боју добио, 0698    А у војсци бега удбињскога; 0699    Ја Турчина на њем погубио 0700    Испод њега ата прихватио.« 0701    Тад му рече Хенкалићу бане: 0702    »Тако т’ душе, дуко принципова, 0703    Јеси л’ чуо, ког си погубио?« – 0704    »Јесам, бане, вјеру ти задајем, 0705    Гдје говоре наши Оточани, 0706    Да ј’ некакав Дурутагић Ибро, 0707    Са Удбине Дурутагић Ибро.« 0708    Кад то чуо Хенкалићу бане, 0709    Пригли га, заче говорити: 0710    »Истина је, дуко принципова, 0711    Ја сам чуо Дурутагић Ибра, 0712    Ево има четири године, 0713    Што му ј’ сестра у Карловцу Фате. 0714    Ја сам му се до Карловца надо, 0715    Да ће саћи, сестру потражити. 0716    Право си га, дуко, погубио, 0717    Кад га до сад до Карловца нема; 0718    Него, дуко, тако ти закона, 0719    По што ћеш ми продти кулаша, 0720    За готове мекане цекине.« 0721    Кад то чуо Дурутагић Ибро, 0722    Он ти бана у пивници викну: 0723    »Немој бане, Риму погледање, 0724    Чуо јесам за твоје весеље, 0725    И да с’ Фату метн’о на обдуљу, 0726    Да ћ’ од свакле ати заграбити 0727    И за ону бајерску кобилу, 0728    Коју бане у крилате пишу. 0729    Док кулаша пустим на обдуљу, 0730    Ак’ утече плацу код Карловца, 0731    Даћу т’ ата без паре динара; 0732    Мени Фате, ја теби кулаша!« 0733    Врло мило Хенкалићу било, 0734    Маши бане у џепове руком, 0735    Па му даде стотину цекина: 0736    »Прихват’ руком, па се напиј вина!« 0737    За тим бане на ноге скочио. 0738    Испрати га Дурутагић Ибро, 0739    Па се Ибро у пивницу врати, 0740    А Хрњица пије у пивници. 0741    Њему вели Дурутагић Ибро: 0742    »О Халиле, Богом побратиме! 0743    Како може одурати, побро, 0744    Кад нам бане у одају уђе 0745    И уз њега дванаест хусара, 0746    Не устаде, не дочека бана, 0747    Ни вечере да прихватиш не ћеш.« 0748    Њему Халил у одаји каже: 0749    »Не будали, Богом побратиме, 0750    Ал Халилу вјера не доноси 0751    Испред бана на ноге скочити.« 0752    Ибро вели: »Ал је за потребу, » 0753    Халил вели, да потребе нема. 0754    Опет оба стали пити пиће, 0755    Сву ноћ пили, сана не имали. 0756    Кад свануло, сунце огрануло, 0757    Повикао Дурутагић Ибро: 0758    »О Халиле, слатки побратиме, 0759    Ти пиј пиће, а чувај хајване, 0760    Док ја одем до капије града 0761    Потражити ата код капије, 0762    Којино ће земљом заграбити, 0763    Потражити бајерску кобилу, 0764    Је л’ онака, ко је кажу Турци.« 0765    Оде Ибро граду до капије, 0766    Ја кад граду до капије дође, 0767    На големо чудо ударио, 0768    Сердар сједи, хладно пије вино. 0769    Кад га Ибро оком разгледао, 0770    Пије сердар од Карловца вино, 0771    Са Удбине Диздаревић Мехо, 0772    Влашчиц хода, дората му вода, 0773    А у руци држи маџарију. 0774    Кад га видје Дурутагић Ибро, 0775    Насмије се један на другога. 0776    Крај њег прође Дурутагић Ибро, 0777    Па на другу толу ударио, 0778    Гдјено пију два Ћејванагића 0779    По тепдилу, каурском од’јелу, 0780    Влашић хода, оба врана вода. 0781    Па на трећу толу нагазио, 0782    Кад у толи оба бајрактара, 0783    Бајрактара личкога ајана. 0784    На четврту толу ударио, 0785    Гдјено пије Врховац Алага, 0786    Код њег побро Ограшевић Але 0787    И два коња један уз другога. 0788    Па на пету толу ударио, 0789    Туде пије Црноглавац Хусе, 0790    С њиме побро Одобашић Мухо. 0791    Ту он нађе дван’ест побратима, 0792    Сваки ата у колан метнуо. 0793    Па на чудо Ибро ударио, 0794    Јер он нађе и Тала и Рада. 0795    Још на веће чудо ударио: 0796    На јандалу угледао Муја, 0797    Од ђога је шарца направио. 0798    Крај њег прође Дурутагић Ибро, 0799    На два која ударио Ибро, 0800    На два вранца Смиљанић сердара; 0801    На два коња ударио Ибро, 0802    Два дората Божа капетана; 0803    На два коња ударио Ибро, 0804    Два путаља попа Бјелобрка; 0805    На два коња ударио Ибро, 0806    Два бридаља Мандушић-сердара; 0807    На два коња ударио Ибро, 0808    Два чилаша Бортулић-сердара; 0809    На два коња ударио Ибро, 0810    Два кулаша саве Самарџића. 0811    Он шездесет наброји хајвана, 0812    Најпошљедњу бајерску кобилу, 0813    Кобила се ниже града вода, 0814    Водају је четири кикаша. 0815    Кад кобила у ноздрве фркне, 0816    Тад подигне четири кикаша; 0817    Проклињу помамну кобилу: 0818    »Дура, Шајка, ујели те вуци! 0819    Већ извади из рамена руку, 0820    Водајући тебе код бедема!« 0821    А кад Ибро осејири шајку, 0822    Сам са собом Ибро разговара: 0823    »Истина је, што говоре турци, 0824    Прилична је, ујели је вуци, 0825    Кобиле се бојим уз рудине.« 0826    Кад то рече, од ње окренуо, 0827    Када граду до капије дође, 0828    Од бедема отрже лубарда, 0829    Два телела с бедена викнуше: 0830    »Ко год ата има обдуљаша, 0831    Нека води зиду и бедему, 0832    Сад ће Фате изаћ до бедена.« 0833    Кад то чуо Дурутагић Ибро, 0834    Он поскака каменој пивници, 0835    Тере штали врата отворио. 0836    Кад ли Халил ата напојио, 0837    Четир’ оке јечма натакнуо, 0838    Кулаш зобље, копа код јасала. 0839    Када Ибро торбу опазио, 0840    Повикнуо Хрњицу Халила: 0841    »Што с’ ми ату криво урадио, 0842    Што си ата јутрос напојио, 0843    Кад му болан ваља заграбити?« 0844    Када Халил те разумје р’јечи, 0845    Спаде Халил, па га загрлио: 0846    »Богом брате, Дурутагић Ибро, 0847    Знао н’јесам, да ће полетјети!« 0848    Вук на вука ни у гори не ће, 0849    А побратим један на другога. 0850    Ибро вели Хрњици Халилу: 0851    »Спремај себе, опремај гаврана, 0852    Нама с’јела код пивнице нема. 0853    Алај побро, Хрњица Халиле, 0854    Ено личких дван’ест побратима, 0855    Свели ате на обдуљу бану, 0856    Па ти видјех Муја кладушкога, 0857    Од ђогата шарца намјестио.« 0858    Када Халил те разум’је р’јечи 0859    Он говори Дурутагић Ибру: 0860    »Чуј мој побро, Дурутагић Ибро. 0861    Кад ти видје од Кладуше Муја, 0862    Сад се не бој Хенкалића бана.« 0863    То рекоше, ата направише, 0864    Обје побре коње поведоше. 0865    Сад да видиш Дурутагић Ибра, 0866    Када Паву викну крчмарицу: 0867    »Ходи Паве, нова посестримо, 0868    Пирхват’ дара од свог побратима. 0869    Ја с’ видјети, ја већ не видјети!« 0870    Па полетје руком у џепове, 0871    Даде њојзи тирдес’т маџарија. 0872    Када Паве опази цекине, 0873    Дову чини Дурутагић-Ибру: 0874    »Нек т’, побро, Дурутагић Ибро, 0875    Да Бог даде, да кулаш утече, 0876    Да прихватиш Јелу и Фатију, 0877    Да изнесеш на град на Удбину, 0878    Да утјешиш на оџаку мајку!« 0879    То рекоше, па се растадоше. 0880    А сад мисли Дурутагић Ибро: 0881    »Ајме мени, што ћу и како ћу! 0882    Јере Ибро бињеџије нема.« 0883    Кад доведе ата до капије 0884    Сваки себи држи бињеџију, 0885    А у Ибра бињеџије нема. 0886    Види Јеле Хенкалића бана, 0887    Вид’ дер Јеле, вид’ дер пријатеља, 0888    Јер је граду сашла на капију, 0889    Ибру руком у јаглуком маше. 0890    До ње дође Дурутагић Ибро, 0891    Јеле му је тихо говорила: 0892    »Јеси л’ Ибро повео кулаша?« 0893    »Јесам Јеле, позлаћена грано, 0894    Ал ми ј’ криво код пивнице било, 0895    Халил ми је ата напојио. 0896    Четир’ оке јечма ударио, 0897    Па ти џаба и то миловање, 0898    Сад на ата бињеџије немам.« 0899    Њему Јеле Латинкиња каже: 0900    »Ево, Ибро, ату бињеџије, 0901    Ноћас сам га добавила, душо, 0902    А за својих дван’ест маџарија, 0903    Влаха таквог нема у ћесара.« 0904    А кад Ибро Влашче угледао, 0905    Прегрли га, заче говорити: 0906    »О Влашчићу, тако ти закона! 0907    См’јеш на ату заграбити мому?« 0908    Њему Влаше код капије каже: 0909    »О сердару, не брине се тиме, 0910    Да је под њег подметнути крила, 0911    Још бих смио на њем заграбити.« 0912    Сад пођоше коњске сахибије, 0913    Застадоше граду код капије, 0914    Оклен ће им ати заграбити, 0915    Једни веле два пуна сахата, 0916    Једни кажу три пуна сахата, 0917    Једни веле четири сахата. 0918    Што ко воли, оно и говори. 0919    Вид’ дер Крањца из земље бајерске, 0920    Када викну зиду код бедена: 0921    »О чуј, почуј, Хенкалићу бане, 0922    Ја сам своју привео кобилу 0923    Преко мора тридесет конака, 0924    Јер сам чуо за поље Карловца, 0925    Да је дуго шест пуних сахата, 0926    Од Кунаре граду до капије; 0927    Ево вјера овога сердара, 0928    Ја јелову одломићу грану 0929    Па од гране пустит бедевију!« 0930    То рекоше, коње поведоше, 0931    Шест топова сикну са бедена. 0932    Поведоше низ поље зелено, 0933    Сваку уру мећу по лубарду, 0934    Воде ата шест пуних сахата. 0935    Док сведоше под гору Кунару, 0936    Тамам сунце подне превалило. 0937    За ћеневир ате заведоше, 0938    И пореде једног код другога. 0939    Када ате тако поредаше, 0940    Испред њиха ћеневир спустише, 0941    Па од њега ати заграбише, 0942    А за њима отрже лубарда. 0943    Сад да ти је било погледати: 0944    Црне земље стаде тутњавина, 0945    А Кунаре горе гудљавина, 0946    Није шала шездесет хајвана 0947    Из колана земљом заграбити! 0948    Алах рабум, ко ате поведе? 0949    Добар дорат Диздаревић Меха, 0950    Јера ата без дората нема. 0951    Стиже ђого Ђулић бајрактара, 0952    За њим дорат Врсић бајрактара, 0953    Стиже ђого Муја кладушкога, 0954    Па два вранца Смиљанић сердара, 0955    Па два вранца два Ћејванагића, 0956    Па дората Божа капетана, 0957    Па је ждралан аге врховскога, 0958    Два бридаља Мандушић-сердара, 0959    Па је зеле Ограшевић-Ала, 0960    Два алата Бортулић-сердара, 0961    Па је дорат Црноглавца Хуса, 0962    И за њима бајерска кобила. 0963    Бињеџија држи бедевију, 0964    Јере Влашчић да попусти не ће; 0965    За кулаша ни хабера нема. 0966    Тако гоне уз поље Мостање, 0967    А кад другу уру нападоше, 0968    Вав’јек дорат води уз Мостање. 0969    А кад трећа одапе лубарда, 0970    Вид’ дората Диздаревић Меха, 0971    Сјавашао уз поље зелено, 0972    Отале се види до капије, 0973    Све ходају коњске сахибије, 0974    Суста дорат, а попаде ђого, 0975    Добар ђого Ћулић бајрактара. 0976    Сједе Мехо, а запјева бајро, 0977    Ал залуду Ђулић бајрактару, 0978    Јербо дорат престиже ђогата, 0979    Добар дорат Врсић бајрактара. 0980    Мало вр’јеме, па се пазарише, 0981    Пропадоше обадва гаврана, 0982    Оба врана Смиљанић сердара. 0983    Ал залуду у томе сердару, 0984    Кад два вранца опет пропадоше, 0985    Оба вранца два Ћејванагића. 0986    Запјеваше оба брата пуста, 0987    Ал залуду и тим сердарима, 0988    Вид’ сад ђога Муја кладушкога, 0989    Све надура ате уз Мостање, 0990    Ал залуду Мују кладушкоме, 0991    Код кобиле преко сињег мора, 0992    Бедевија сваког оставила. 0993    Па и ђога Муја кладушкога. 0994    Пјева сердар зиду код бедена: 0995    »Благо мени, ето бедевије!« 0996    А да виђаш пехливан кулаша 0997    Ја кад Влашчић отиште кајасе, 0998    Па канџију руком прихватио, 0999    Паса ата са обадв’је стране: 1000    »Мој кулашу, официра мога, 1001    Не замјери на ударцу моме!« 1002    Сваког кулаш ата пропануо, 1003    Бедевију уз поље потјера. 1004    Шестог сата шајку достигнуо, 1005    Крај ње прође, протјера кулаша. 1006    Сад да шајку видиш и кулаша, 1007    Од кобиле до коња кулаша 1008    Мала пушка доврћи не море. 1009    Кад доскака зиду до капије, 1010    Хвата Ибро за кајас кулаша, 1011    Хвата сердар коња бедевију. 1012    Што сад сердар код кобиле каже: 1013    »’ваког ата ја ни чуо н’јесам, 1014    А камо ли очима видио. 1015    Ја сам своју саводио шајку 1016    Седам пута Бечу леденоме, 1017    Дому никад без паја не дођох.« 1018    Док с’ остали ати искупише, 1019    Пола уре јесте прокасало. 1020    Ибро седло меће на кулаша, 1021    Па полетје у џепове руком, 1022    Влаху дван’ест даде маџарија, 1023    Па Влашчету заче говорити: 1024    Понес’ капу, драго д’јете моје, 1025    Купи бакшиш за кулаша мога!« 1026    Ту је дван’ест Удбињана било, 1027    Свак му баци по дв’је маџарије, 1028    Од милиња за коња кулаша. 1029    Влашчић хода, а купи цекине, 1030    Јер ће кулаш бану Хенкалићу. 1031    Сад бан Ибра са пенџера викну: 1032    »О сердару, поведи кулаша, 1033    Нек се кулаш по авлији вода, 1034    Да пијемо, у њега гледамо.« 1035    Њему Ибро од кулаша виче: 1036    »Стан ’дер бане, док ата опремим.« 1037    Сваки свога код капије спрема. 1038    Ја весеља код коња кулаша: 1039    Фата ата по ноздрвам’ љуби. 1040    Истом они ате опремише, 1041    Па гдје срећа и несрећа дође, 1042    Јер наскака Перин капетане. 1043    Па кад Перо опазио ђога, 1044    Позна ђога Муја кладушкога, 1045    Те повика Хенкалића бана: 1046    »Господару, Хенкалића бане! 1047    Није глава Иван-капетана 1048    Од Оточца, жалосна ти маја, 1049    Већ је Турчин Дурутагић Ибро. 1050    Па чуј бане, Риму погледање, 1051    А ево му Муја кладушкога, 1052    Он од ђога шарца направио!« 1053    Када Мујо те разум’је р’јечи, 1054    Мујо диже карабина свога, 1055    Па на седло наслони ђогату, 1056    Два му грла а једна фаљица, 1057    Седам из њег зрна полетјело. 1058    Кад ли зрње Пера дохватило, 1059    Из бојног га седла избацило. 1060    Звекну наџак Тала Личанина, 1061    Ког ће Тале њиме дохватити? 1062    Бињеџију Дурутагић Ибра, 1063    Јер је лаком Тале на цекине. 1064    Влаше паде, он прихвати капу, 1065    У њедра је сасуо цекине, 1066    Па кулашу седло притиснуо. 1067    За њим Раде наскака гаврана, 1068    Повикнуше, заврже се кавга. 1069    Ибро Фату за Халила баци, 1070    До капије доскака кулаша. 1071    Ту га чека Хенкалића Јеле, 1072    Прихвати је Дурутагић Ибро, 1073    Па за себе баци на кулаша. 1074    А ста вика из одаје бана: 1075    »Држ’те Ибра, прихват’те кулаша!« 1076    А ста вика Муја кладушкога: 1077    »Турци јањци, о Јурјеву данци! 1078    Бјеж’те браћо, под плаца Карловца 1079    Нас је мало, чудо Каурина!« 1080    Бјежи Мујо, а прислони Ибро, 1081    За њим Халил наврже гаврна, 1082    А за њима дван’ест Удбињана, 1083    А за њима и Тале и Раде. 1084    Пуца пушка, дрмнуше топови, 1085    Све се јека чује на Петрање, 1086    Гледа глава бега удбинскога. 1087    Испадоше на поље Мостање, 1088    Добри ати сад су јавашали, 1089    Јер су једну трку излетјели, 1090    На пољу их сустигнула војска. 1091    Они с’ бране из пушака малих, 1092    Ал завија Хрњица Халиле: 1093    »Давор брате, од Кладуше Мујо! 1094    Сусто вранац, ујели га вуци 1095    Носећ Фату Дурутагић Ибра.« 1096    Њему вели харамбаша Мујо: 1097    »Кам’ ти хвала од гаврана твога, 1098    Кад при пићу свог гаврана хвалиш, 1099    Да т’ је бољи од ђогата мога.« 1100    Мују Халил притјера гаврана 1101    И за њега набаци дјевојку. 1102    Так’ се гоне низ поље Мостање, 1103    А повика лички Мустај-беже: 1104    »Пољем јањци, о Јурјеву данци! 1105    Тамо леже дван’ест набодица.« 1106    Тад Личани земљом заграбише, 1107    Личана је четири хиљаде, 1108    А за њима на голубу Лика. 1109    Сваког беже на голубу прође, 1110    Ал га млади вичу Удбињани: 1111    »Устав’ Лика, на пољу голуба, 1112    Твоје није најпре ударити!« 1113    Лика њима са голуба каже: 1114    »Манте јањци, о Јурјеву данци! 1115    Мустај-бег је расрдио Ибра, 1116    Нек сад види бега удбињскога, 1117    Как’ му море требовати Лика.« 1118    Па све виче Дурутагић Ибра: 1119    »Давор Ибро, драго д’јете моје, 1120    Дер кулаша до голуба мога 1121    Па се не бој Хенкалића бана 1122    За живота Мустај-бега свога!« 1123    Када Ибро видје Мустај-бега, 1124    Троструке му сузе ударише, 1125    А на пољу Власи застадоше. 1126    Лика викну Дурутагић Ибра: 1127    »Гон’те јањци, под гору Петрању, 1128    Па чекајте бега удбињскога!« 1129    То рекоше, па се растадоше. 1130    Петрањи ће Дурутагић Ибра, 1131    А за њиме дван’ест набодица. 1132    Сад гледају бега удбињскога, 1133    Гдје се гони по пољу Мостању. 1134    Редом ргја по јунанцим’ хода. 1135    Шокци бјеже до вароша свога, 1136    А Личани, да успињу не ће. 1137    Кад у варош они утјераше, 1138    Добро су их Шокци дочекали: 1139    Са Карловца пуцају топови, 1140    По вароша ватром запалише. 1141    Док их Лика врати Мустај-беже. 1142    Тамам даде тридесет шехита, 1143    А шездесет стече рањеника. 1144    Лички беже понесе шехите, 1145    Уз њих беже носи рањенике. 1146    Код Петрање уставио војску, 1147    Под Петрањом загрну шехите, 1148    Па отале дигну рањенике, 1149    Дотле војска бега удбињскога. 1150    Сад сватаови Дурутагић Ибра, 1151    Јербо воде дв’је дилбер дјевојке, 1152    На Кладушу харамбаши Мују. 1153    На Кладуши конак учинише, 1154    Па у јутро рано подранише, 1155    Поведоше обадв’је дјевојке 1156    Од Кладуше на град, на Удбину, 1157    Па до куле Дурутагић Ибра. 1158    Дов’о Јелу, а довео Фату, 1159    Па утјеши на оџаку мајку. 1160    Он код куле заметну весеље 1161    Од дна до дна за недјељу дана. 1162    Лика кумом био код дјевојке, 1163    Потурчио Јелу Хенкалића, 1164    Потручио, нићах учинио, 1165    Па се Ибро оженио њоме, 1166    Јеле прије, а Златија посл’је. 1167    Л’јепи пород с њоме породио, 1168    Двоје мушко, а четири цуре, 1169    Нек не жали зета ни снашице. – 1170    Куд се вило, предобро је било, 1171    Од мен’ пјесна а од Бога здравље!